Stefan Stojanović je student završne godine grafičkog dizajna iz Vranja, koji redovno izvršava svoje fakultetske obaveze.
Sleš u akciji; Foto: Igor Generalović
U slobodno vreme, Stefan postaje Sleš, pobornik parole "Umetnost – narodu", koji se već osam godina bavi jednom od najmlađih umetničkih formi – grafitima.
Grafiti su vremenom evoluirali od običnog potpisa, preko poruke napisane na zidu, pa sve do autentične umetničke forme koju svakodnevno srećemo po gradu.
Neki su njima oduševljeni, a nekima i smetaju, pa se bune i prijavljuju.
Ali, džaba su krečili, grafiti su tu da ostanu.
Neki od odgovora na pitanje zašto je to tako su u ovom intervjuu.
Dobrodošli u svet gradskih šarenih slika.
Kako je krenulo sve to s grafitima?
- Sve ovo je počelo u mom komšiluku, na raskrsnici Karađorđeve i ulice Stefana Prvovenčanog, tačnije na uglu preko puta "Civrića".
Davne 2006. godine su tu zid oslikavali Saška tkv i Saša Lortek, stariji likovi iz BG-a i ja sam ceo taj dan proveo gledajući šta i kako rade.
I onda sam upao u ekipu koja je već nešto crtala po gradu i tako je krenulo.
A zapravo sam počeo ozbiljnije da crtam sa šest-sedam godina u ŠAF-u, gde sam bio stalan, bukvalno sve dok nisam krenuo na faks.
Tamo sam uradio dva samostalna filma i radio na gomili grupnih.
Otprilike u to vreme kreće ekspanzija grafita i murala i ja sam hteo da na svakoj radionici ubacujemo i neke grafite, da zainteresujemo klince za to.
Na ŠAF-u sam prošao kroz sve i svašta, bio sam čak i predavač i to mi je kul, sve mi to lepo stoji u CV-ju.
Inače, što se grafita tiče, ja sam samouk, gledao sam kako ljudi rade, kapirao i primenjivao.
Sad već mogu da uradim bilo šta, dovoljna mi je jedna skica na papiru i to je to.
Gde su tvoji grafiti u Vranju?
- Lakše bi mi bilo da ti kažem gde ih nema, bukvalno su u svakom delu grada.
Ovde u Karađorđevoj, u mom kraju, sam overio svaki ćošak.
Radio sam mural u školi u Neradovcu, ovde u Petoj školi, radio sam vrtiće, dečije igraonice.
Pa onda Hotel u Banji, Ćoška, OKCE, a na Trgu kod Autobuske stanice sam crtao sve navijačke grafite, što sam radio kao kompromis sa navijačima.
Oni su ranije žvrljali po mojim grafitima, bili su u fazonu, daj da se potpišemo po crtežu, pa sam se dogovorio sa njima da im uradim te njihove navijačke grafite onako kako treba, a da oni ne diraju moje stvari.
A pošto su "Grobari" i "Delije" ljuti protivnici, morao sam da radim i za jedne i za druge.
Jesi li nekada imao neke neprijatnosti zbog crtanja po gradu?
- Imaš frku ako si ilegalac. Dakle, ako dođeš noću i radiš bez ikakve dozvole na praznom zidu na najvidljivijoj lokaciji u gradu.
Biti ilegalac u maloj sredini kao što je Vranje je mnogo teško.
Uradim ilegalnu stvar i sutra me već cimaju, ajde Sleš da prekrečiš to što si crtao sinoć.
Jer, znalo bi se da sam ja, nema ko drugi.
Zato me nikada nije privlačilo da radim ilegalno, pa sad kao rezultat imam situaciju da ljudi generalno nemaju problem sa tim mojim brojnim grafitima po gradu.
Doduše, u početku je bilo dosta problema, stanu likovi preko puta mesta gde radim, pa dobacuju i psuju me.
Par puta sam bio na ivici da dobijem batine od Komunalnih policajaca i to kod mene u prolazu.
Bila je frka kao, to je javna površina, bez obzira što sam imao dozvolu od svih stanara.
I onda je izašlo četrdeset tih mojih komšija koji su se suprotstavili policajcima, jer ja ne kršim nikakav zakon i neću da bežim, a sve i da me oteraju, ja ću sigurno da se vratim i završim rad.
Dešavalo se da mi dolaze zbog anonimnih prijava iako imam dozvolu da radim, pa onda moraju da se tu pojave.
Onda malo tu bleje, pa onda zapale, a bilo je slučajeva i da mi asistiraju i upale mi svetlo da mi pomognu.
Mogu li sa grafitima da se zarade neke pare?
- Nekad me unajmi privatno lice da im slikam nešto po zidovima u kući, a radio sam i za institucije, na primer, oslikavao sam neka odeljenja u Bolnici.
Rade se i projekti, obično za nevladine organizacije.
Moj najveći projekat je bio oslikavanje prostorija Ministarstva kulture, tu smo radili danima i blejali sa ministrom Tasovcem.
Nije mi se svidelo to što je bilo gomila pravila, ludilo obezbeđenje, pretres svaki put, ulaz samo na ličnu kartu, što je meni bilo prvo takvo iskustvo.
Da li to što radiš smatraš umetnošću?
- Pa šta ja znam. Svo ovo vreme se trudim da od toga što radim napravim da to bude umetnost.
Zapravo, želim da ljudima u našem gradu pokažem da eto, umetnost može da bude za džabe i to na uglu neke zgrade, da se neki prostor oplemeni.
Mada, ne verujem da bi mi sada uopšte pričali da to što radim nije umetnost.
Kako se tvoji profesori odnose prema grafitima?
- Oni potpuno podržavaju to što mi radimo, tu umetnost
Zapravo nas podstiču da što više radimo na tome.
To što radimo sa grafitima nam pomaže da primenimo u nekoj drugoj formi, ako ne grafiti u kompletu, onda bar neki segment.
Kakvi sve stilovi postoje u grafiti artu?
- Osnovna stvar je crtanje i stilizovanje slova abecede i svaki crtač bi trebalo da ima svoju sopstvenu stilizaciju slova, odnosno da oformi sopstveni stil.
Danas u hiperekspanziji grafiti arta imaš gomilu crtača čiji se stil međusobno ne razlikuje mnogo, i to su sve pripadnici jedne grupe.
I onda svako od njih koristi jedno identično slovo, a druga slova su im drugačija i to je onda stil te ekipe.
Stari stilovi su u žargonu dobili naziv "oldskool", a novi postali "newskool".
"Oldskool" se sastojao od najobičnijih slova nabacanih samo tako, ali je starinski zbog tih bazičnih boja koje su se koristile dok nije došlo do ekspanzije grafiti arta i industrije boja.
"Oldskool" crtači su bili u fazonu "Just write my name" – Samo pišem svoje ime i poenta je da ga imaš na što više mesta.
To se obično radi po vozovima, šibneš svoje ime na vagon i ono putuje po svetu i svi znaju za tebe.
Sve je krenulo u Harlemu u Njujorku, tako što je neki lik po imenu Taki na metrou ispisao svoje ime, kao ostavio svoj tag, pa mu je onda odgovorio ortak iz drugog kraja grada, stavivši svoj tag i ludilo je krenulo.
Ja pripadam eri novog stila, koji je mnogo raznovrsniji i sa nekim ludačkim koloritima.
Imaš li neki uzor ili bar nekog crtača čiji rad neobično ceniš?
- Uhhh, ne znam... Ne bih rekao da su to sad neki uzori.
Ja sam bukvalno očaran kako različi grafiti umetnici dolaze do nekih rešenja u svojim radovima.
Jedan od onih koje jako poštujem je Nemac Riot, koji je antistilista, pravi ludak.
Ta njegova slova su priča za sebe i uvek su drugačija, a u sve to ubacuje neke ludačke treš karaktere.
Sa druge strane, postoje ljudi koji su "radnici",jer rade bukvalno svakog dana i svakog dana izbacuju nešto novo.
Taj svakodnevni rad, to je ono što može da bude uzor.
Koja je razlika između grafita i murala?
- Razlika između grafita i murala je možda samo u formatu.
Problem je u tome što se reč "grafiti" previše koristila za obične ispise po zidovima, pa nije zgodno baš porediti ih zbog tog konteksta.
Ali ako pričamo o grafitima i muralima kao umetničkoj formi, razlike između njih su jako male.
Ono što ih razlikuje je praktično samo format, jer su murali prostraniji.
Murali su zahtevni jer ti treba i skela ili ona korpa koju koriste radnici EPS-a, a to nema šanse da dobiješ, pa sam se dovijao sa nekim merdevinama, što je teži način, ali na kraju dana jedno iskustvo više.
Kakav pribor i opremu koristiš? Da li je dostupna i je li skupa?
- Od pribora naječešće koristim sprejeve.
Uglavnom koristim one sprejeve koji su specijalno namenjeni za crtanje grafita, zbog boja i valera koje dobijam u paleti.
Danas imaš milion tih specijalizovanih kapica na sprejevima koje daju različite vrste linija, kojima radiš razne drugačije stvari.
Nerado koristim polikolor, jer je zaista mučki posao prekrečiti datu površinu u nekoj boji, a da se pritom ne razlije ili da popuni sve rupe na zidu.
U našem gradu prave opreme nema, pa sve boje u sprejevima naručujem iz Beograda.
Jedna limenka spreja staje nekih 5 eura, a skoro nisam izašao na crtanje bez najmanje 20 limenki.
Kada se to stavi na papir, summa summarum, to i nije tako jeftino.
Gradovi Srbije su puni grafita političkih partija. Radiš li i to?
- Nikako. Tu najčešće dolazi do zloupotrebe.
Ovi likovi iz "Dveri" imaju to svoje "ZA", pa sam u par navrata imao to "ZA" na mojim grafitima i šta ja tu da radim, da im odem na vrata i nacrtam moje "Sleš"?
Ili oni grafiti "SNS" i "SRS", oni mogu to da žvrljaju gde i koliko hoće, a kad bih ja tako radio, odmah bi mi Komunalna došla na vrata.
Te njihove grafite koji i nisu pravi grafiti, crtaju klinci koji to rade za neku kintu, mi koji se stvarno bavimo grafiti artom to nikada ne bi radili.
Kakvu poruku grafitima želiš da pošalješ?
- Svojevremeno su se ljudi bunili što su u komunizmu živeli u sivilu betonskih zgrada, a onda je sad problem što su gradovi puni šarenih slika.
Ja želim da svojim radovima oslikam neki deo grada u svom stilu, a da svako na toj slici može da vidi nešto drugo.
Poenta je zapravo, da malo animiramo ljude da i sami krenu nešto da crtaju ili da uopšte rade bilo šta kreativno.
Da ljudi koji u svojm kućama nemaju umetničke slike, izađu u grad i bar na ulici vide nešto lepo.
Ovaj tekst objavljen je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije u okviru projekta "Kulturni katapult". Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
