I pored velikih dugovanja i opasnosti od blokade, gradska kasa Vranja trenutno normalno funkcioniše, ali nas naredne godine očekuju ozbiljni rezovi, kaže u intervjuu za OK Radio većnik za finansije Ivan Stanković.
Stanković: Izazovi pred nama ozbiljni FOTO D. Ristić/OK Radio
Pet meseci nakon što su nove gradske vlasti objavile da se Grad nalazi u lošoj finansijskoj situaciji, vreme je i za kratko sumiranje onoga što jeste i onoga što nije učinjeno.
Gradski većnik Ivan Stanković ocenjuje trenutnu finansijsku situaciju i najavljuje ono što nas čeka u narednoj godini.
OK RADIO: Na početku Vašeg mandata objavljeni su podaci o lošoj finansijskoj situaciji u kojoj se nalazi Grad. Kako ocenjujete trenutno stanje?
- Po svim parametrima Grad je prezadužen. Svedoci smo da nove vesti ne donose ništa dobro.
Tu pre svega mislim na sudsku presudu u korist “Tuša”, kojom je Grad opterećen sa preko 130 miliona dinara.
Ukoliko nas opterete i dugovima Apoteke biće to još preko 150 miliona dinara.
Ipak, i pored toga uspevamo da održimo normalno funkcionisanje Grada, dok sa druge strane nastojimo da nova dugovanja rešavamo jednako kao i ona koja smo zatekli.
Da li je proklamovana politika ušteda donela rezultate?
- Sa aspekta situacije u kojoj se nalazimo, treba pogledati šta je moglo biti učinjeno. Generalno gledano, normalno je konstantno sprovoditi mere štednje što realno do sada nije rađeno.
Politika ušteda ne može dati značajan efekat smanjenja duga na kraći rok. Njeni efekti će osećati postepeno kako se obaveze budu smanjivale.
Ono što je ta politika odmah pokazala je da nema bahatosti u vidu nekontrolisanog i bezobraznog trošenja gradskog novca na razne prinadležnosti koje su pojedinci koristili, te će ova politika uticati na razvijanje svesti svakog pojedinca u Gradskoj upravi da su promene neminovne i neizbežne u delu stednje.
Da li je izbegnuta opasnost od blokade gradske kase?
- Dokle god budu postojali ovako veliki dugovi postoji i realna mogućnost da se gradska kasa blokira.
Ono što konstantno činimo su napori da se postignu dogovori u vezi dinamike plaćanja sa svima onima kojima Grad duguje.
Za sada smo to uspesno činili jer gradska kasa normalno funkcioniše. Ipak, ne zavisi uvek sve ni od Grada, već i od volje, strpljenja, namera i mogućnosti da podnese neplaćeno dugovanje onaj kome se duguje.
Ima li naznaka kako će biti rešen problem rupe u budžetu od 430 miliona?
- Da bi se navedeni problem rešio potreban je duži vremenski period. Realno, Gradska uprava mora da poveća naplatu prihoda i smanji troškove, sto je svakako imperativ.
Jednim delom će se na taj način navedena dugovanja smanjiti. Sa druge strane imamo obećanje države da će pomoći Grad sa 50 miliona dinara.
Na žalost, sve ovo neće smanjiti rupu u budžetu koja se odnosi na dospele obaveze u tekućoj godini. Ista će u narednoj godini biti veća iz razloga što u njoj nisu obuhvaćene one obaveze koje dospevaju dogodine.
Podsetio bih da u narednoj godini dospevaju obaveze prema “Tušu”, PZP “Trace-u”, tekuća otplata kredita prema bankama, obaveze prema Direkciji za imovinu, troškovi izgradnje pozorišta, eventualno dugove Apotekarske ustanove itd.
Na to sve treba dodati i smanjenje budžetskih prihoda po osnovu transfera poreza na zarade u iznosu od 30 miliona u skladu sa promenjenim zakonskim propisima.
Poseban akcenat se mora dati na povećanju prihoda i s tim u vezi smo definisali konkretne aktivnosti.
Porez na zarade kao naš najveci prihod, može se povećati kroz dovođenje investitora i povećanja broja radnih mesta.
Povećanje naplate lokalnih javnih prihoda kroz redovnu naplatu i proveru poreske baze i proširenje broja poreskih obveznika, kao i kroz redovnu i agilniju naplatu prihoda koje administrira Direkcija (zauzeće javnih površina, montažnih objekata i parkinga).
Tu su i projektno finansiranje, izdavanje u zakup ili prodaja sopstvene imovine, povećanje naplate boravišne takse, uvođenje video nadzora itd.
Prihodi se na sve ove načine mogu povećati, ali sve ovo nabrojano treba iz domena teorije na dobar način pretociti u praksu, što je zadatak svih zaposlenih u Gradskoj upravi.
Iz kojih izvora će se plaćati rate duga prema "Tušu"?
- Grad će prvenstveno nastojati da to čini iz sopstvenih izvora. Druga opcija bi bila transfer od strane države, dok bi treća bila kreditno zaduženje.
Kada ne bi bilo neželjenih odliva novca zbog eventualnih tužbi, verujem da bi mogli da iz sopstvenih sredstava izmirujemo mesečnu ratu koja iznosi oko 22 miliona dinara.
Ipak, treba sačekati usvajanje budžeta za narednu godinu kako bi nakon konačno definisane strategije mogli da damo precizan odgovor.
Da li Grad izmiruje sve svoje obaveze prema korisnicima budžeta i poveriocima?
- Budući da Grad ima rupu u budžetu za ovu godinu u iznosu od 430 miliona dinara, to samo od sebe govori da se kasni sa izmirivanjem obaveza prema poveriocima.
Plate se redovno isplaćuju. Grad je počeo sa redovnom isplatom troškova prevoza za radnike Gradske uprave.
Uspeli smo da se sa advokatima dogovorimo da za podnete sudske tužbe prekinemo suđenja i na osnovu vansudskih poravnanja izmirimo sve troškove na tri rate.
Na taj način smo dogovorili dinamiku isplata koju možemo da ispratimo. Sa druge strane, nismo uspeli da to isto u potpunosti sprovedemo i sa ostalim budžetskim korisnicima.
Postoje škole koje su blokirane po tom osnovu sa preko milion dinara, što onemogućuje isplatu, kako tekućih troskova prevoza, tako i ostalih materijalnih troškova koje škola ima.
Da je i kod njih dogovoreno vansudsko poravnanje, stekli bi se uslovi da se redovno izmiruju troškovi prevoza a da se započeti sudski procesi izmire u tri rate. Ovako svi smo na gubitku.
Niti mi možemo odmah da izmirimo troškove prevoza, zaposleni svoja legitimna prava traže na sudu i čekaju na naplatu, pa onda Grad plaća i sudske troškove i troškove prevoza sa zakašnjenjem.
Ali to je nasleđen problem i očigledno i pored dobre volje i niza sastanaka sa direktorima i sindikatima, nismo uspeli da ga rešimo sa svim budžetskim korisnicima i školama, iako smo nudili da Grad snosi i odmah plati troškove suđenja.
Kakva su Vaša predviđanja za narednu godinu?
- Moja lična predviđanja su da naredna godina mora biti apsolutno posvećena saniranju nasleđenih obaveza.
Prilikom izrade budžeta predložiću u narednoj godini da se akcenat trošenja novca pored nasleđenih obaveza i tekućih troškova mora najviše usmeriti ka komunalnom programu, dok će svi ostali segmenti života u vidu finansiranja kulture, sporta, poljoprivrede, socijale, zdravstva, ekologije, socio-humanitarnih i svih ostalih organizacija i udruženja realno morati da pretrpe ozbiljne rezove.
Ne očekujem da nam država preterano pomogne u izmirenju nasleđenih obaveza. Ono što od države možemo da očekujemo je pomoć u finansiranju projekata koje sama raspisuje.
Stoga svaki gradski većnik mora u svom domenu pratiti sve konkurse koje pored države raspisuju i druge donatorske organizacije, kako bi na istim konkurisali i dobijali bespovratna sredstva.
Pored ovoga, od nas samih zavisi koliko će se podići nivo prihoda tako da i u tom pravcu očekujem povećanje.
Ovaj segment programa OK Radija podržan je od strane grada Vranja u okiru medijskog projekta "Informisanje građana u službi javnog interesa". Stavovi izneti u prilogu ne odražavaju nužno stav grada Vranja.
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
